ДАНАС: Банана у уху

    ДАНАС: Банана у уху

    Чисто сумњам да се у Србији било ко противи идеји да Русија купи неки медиј

    SHARE

    Шта се добија спајањем “Руског експреса” и “Политике”. “Руска Политика експрес”, ето шта. На таква таблоидна размишљања навео ме је интервју са шефом “Руског експреса” у Србији, становитим Јевгенијем Барановим, објављен у – “Политици”, а да где би другде.

    А шта је то “Руски експрес”? Из интервјуа дознајемо да је то некакав медијски центар који се бави и “организовањем културних манифестација, попут приказивања руских филмова”. У тренутку ми се јавило да се “Руски експрес” вероватно бави и неким другим пословима, али сам те примисли одбацио као недостојне заклетог противника теорија завере.

    Није ми, међутим, промакло да Баранов – бар што се тиче флексибилности у размишљању и приступу стварима – има подоста сличности са мојим омиљеним књижевним ликом, Остапом Ибрахимовичем Бендером, Баранов се, наиме, “Политикином” новинару пожалио да је “присуство руских медија у Србији минимално” и да “руско државно присуство тек почиње да се ствара”. Русима, глагољи надаље Баранов, напросто не дају ниједан српски медиј. Руски медији, тврди Баранов, наилазе на зид. И прочаја.

    Циник би рекао: Шта ће Русима медији кад су ту већ “Политика”, “Вечерње новости”, “Печат” и Ђоле Вукадиновић, који је сам по себи гигантска медијска кућа? Али оставимо комедију по страни. Чисто сумњам да се у Србији било ко противи идеји да Русија купи неки медиј, руске паре једнако вреде као и сваке друге, само подозревам да би Русија да те медије добије на мукте или да их купи будзашто, као што је, на пример, купила НИС, који је, у неку руку, такође медијска кућа.

    Русија би, такође, боље поступила да је на место шефа “Руског експреса” поставила неку личност деликатнију од Баранова, који је – да кажемо – човек стереотипа, прве лопте и који се понаша као да је Србија руска далекоисточна губернија. Да није тако, Баранов свакако не би себи дозволио да са позиције “коментатора руског Првог канала”, Србији осионо дели лекције на тему – шта да се ради.

    “За државу попут Србије”, мудрује Баранов, “у оваквим је ситуацијама (сукоб Русије и САД) “најбоље да јасно сагледа своје интересе, да измери разлоге својих односа са једном и са другом страном и да има могућност да слуша са оба ува”. “Немогуће је”, каже Баранов, “донети исправну одлуку ако вам је у једном уху банана.” Шеф “Руског експреса” своју пропаганду, предвидиво (и провидно) поткрепљује подсећањем на бомбардовање, истичући да је Кијев, за разлику од Београда, неоштећен, што би, нагађам, требало да пресудно утиче на српске власти да коначно изваде банану из уха.

    И на непријатно питање новинара Библије, откуда у Русији огроман број нерешених убиства новинара, Баранов је имао бендеровски одговор: “Шта значи – убиства? Пре бих рекао погибија. Гину на фронту. То је део посла.” Бујрум, ђутуруми.